Nikola Marjanović je još kao veoma mlad fudbaler osetio kako izgleda igrati na najvećoj domaćoj sceni, prošao je mlađe reprezentativne selekcije Srbije, ali se tokom karijere suočio i sa periodima koji su ga ozbiljno testirali. Danas je prvotimac našeg Indexa, a iskustvo koje je stekao želi da stavi u službu ekipe, pomogne mlađim saigračima i zajedno sa njima napadne najviše ciljeve.
Pre Brodarca, koji je ostavio veliki trag na njegov fudbalski razvoj, Marjanović je prošao mlađe kategorije Vojvodine. Upravo zbog toga želeo je najpre da istakne koliko mu je žao što taj period nije dobio drugačiji završetak.
„Pre nego što odgovorim na pitanje vezano za Brodarac, koji je imao izuzetan uticaj na mene kao čoveka i na moju fudbalsku karijeru, moram da napomenem da mi je veliki žal što period proveden u mlađim kategorijama Vojvodine, čije sam takoreći dete, nije imao drugačiji epilog, ali to je sve deo života i fudbala. U Brodarcu sam proveo četiri prelepe godine, u svakom smislu. Rastao sam i sazrevao kao čovek, napredovao kao igrač, imao tu čast da budem učesnik i svedok mnogih velikih i istorijskih uspeha kluba. Sve u svemu, to je period koji će zauvek biti urezan u mom srcu i sećanju“, rekao je Marjanović.
Sa 19 godina na Marakani protiv Crvene zvezde
Priliku da zaigra na najvišem nivou dobio je veoma rano. Njegov debi u dresu Proletera stigao je na jednom od najvećih domaćih stadiona.
„Debi u dresu Proletera imao sam sa 19 godina na Marakani, protiv Crvene zvezde. Ne bih da zvučim prepotentno, ali nikada mi nije bilo važno ko je protivnik. Uvek sam imao maksimalno poštovanje prema svakome, ali nikada nepotreban strah, tako da nisam imao neki dugačak period adaptacije na taj nivo fudbala. Tako je, između ostalog, protekao i taj debi na Marakani, a i svaka naredna superligaška utakmica u dresu Proletera“, istakao je Marjanović.
Kao štopera čekali su ga dueli sa kvalitetnim napadačima, a jednog posebno pamti.
„Ako bih morao da izdvojim jednog, definitivno bi to bio Rikardo Gomeš, koji je u to vreme igrao za Partizan. Neverovatno okretan, tehnički skoro pa savršen, sa odličnim osećajem za prostor i gol, brzinski izuzetno moćan. Strašan igrač“, rekao je prvotimac našeg tima.
Proleter i priča koja je mogla drugačije da se završi
Period u Proleteru za Marjanovića ima posebno mesto, zbog čega i danas razgovara o tom klubu sa ljudima sa kojima je tamo sarađivao.
„Proleter je i dan-danas tema između mene i ljudi sa kojima sam sarađivao tamo, a evo prošlo je već četiri godine od svega toga. Izuzetno mi je žao, naravno, pogotovo jer se sve odvilo brzo i neočekivano, a cela priča je imala potencijal za mnogo veće domete i kvalitetnije stvari od onoga što se na kraju zapravo desilo. Velika šteta, ali život ide dalje“, kazao je Marjanović.
U trenutku kada je osećao da njegova karijera ide uzlaznom putanjom, usledio je zdravstveni problem koji je zahtevao operativni zahvat.
„Nažalost, u najvećem naletu koji sam imao dogodio mi se zdravstveni peh koji je zahtevao jedan vid operativnog zahvata, na šta su se nadovezali poljuljani odnosi između mene i ljudi iz kluba i onda je sve počelo da ide silaznom putanjom. Međutim, uspeo sam da se vratim na kolosek i da se na svim frontovima sve reši. Na kraju, priča sa Proleterom kao klubom dobila je tužan kraj, a lično moja bi možda mogla da se upotrebi kao tema za neku knjigu ili scenario za film“, rekao je.
„Dres Srbije je osećaj koji ne može da se opiše“
Posebno emotivno Marjanović govori o nastupima za mlađe reprezentativne selekcije Srbije, naročito za U-21 tim.
„Nastupi za reprezentaciju, pogotovo ti nastupi sa U-21 selekcijom, nešto su na šta sam najviše ponosan. To je jednostavno osećaj koji mora da se doživi, ne može da se opiše rečima. Tretman koji doživljavaš dok si na okupljanju, uslovi za treninge i taj momenat kada staneš na teren u dresu, gledaš u zastavu svoje zemlje i pevaš himnu, neprocenjivo“, istakao je Marjanović.
Jedan trenutak ostao mu je posebno upečatljiv.
„Prilikom utakmice protiv reprezentacije Brazila, pri intoniranju himni, krenule su mi suze. Možda to najbolje opisuje šta je to meni značilo i predstavljalo. Naravno da je san svakog igrača da makar jednom zaigra za A tim. To je sa ove tačke gledišta daleko i ne deluje tako realno, ali svedoci smo svakodnevno kakva iznenađenja život može da servira, pa što da ne, uz Božiju pomoć jednog dana možda i to postane realnost“, dodao je.
„Mnoge stvari bih danas uradio drugačije“
Iskustvo mu je promenilo način na koji posmatra odluke iz perioda kada je imao 19 ili 20 godina.
„Da mi je ovo stanje uma, ova pamet, rezonovanje stvari, mir, strpljenje i iskustvo koje imam sada, mnoge stvari bih uradio drugačije, a samim tim bi i sve u životu bilo mnogo drugačije po mene, u pozitivnom smislu. Danas, kada se osvrnem na sve to, nisam ljut ni na sebe, niti na bilo koga, to je sve stvar sazrevanja“, rekao je Marjanović.
Upravo zato danas pokušava da svoje iskustvo prenese mlađim saigračima.
„Pokušavam da mlađim igračima prenesem dobre i loše stvari koje sam radio i na terenu i van njega, jer ako shvate neke stvari na vreme, uz kvalitet koji poseduju, imaće mnogo veće šanse da ostvare svoje snove“, dodao je.
Iskustvo potpuno promenilo njegovu igru
Marjanović smatra da danas na poziciji štopera igra i razmišlja potpuno drugačije nego u periodu provedenom u Proleteru.
„Moraš da prođeš kroz neke teške i bolne trenutke, kikseve i greške da bi stekao neophodno iskustvo i da bi naučio. Ja danas totalno drugačije gledam i igram fudbal u odnosu na period igranja u Proleteru. Vidim teren na drugačiji način, više obraćam pažnju na kretnje protivničkih, ali i svojih igrača. Postavka, čitanje igre, diktiranje tempa utakmice i sam osećaj za prostor nešto su što dolazi sa iskustvom i vremenom, ali i kao posledica igranja na visokom nivou u prošlosti“, objasnio je.
„Nigde se nisam ovako prijatno osećao kao u Indexu“
Govoreći o sadašnjem klubu, Marjanović nije krio koliko je zadovoljan sredinom koju je pronašao u Indexu.
„Nije floskula kada kažem da je Index ubedljivo najbolja i najzdravija sredina za razvoj mladih igrača, a i generalno, koju sam do sada imao priliku da upoznam. Najiskrenije, nisam se negde ovako prijatno osećao kao u Indexu. Ljudi koji vode klub na raspolaganju su igračima apsolutno za sve, kako na terenu, tako i van njega, praktično danonoćno“, rekao je Marjanović.
Posebno je izdvojio atmosferu, organizaciju i stručni štab.
„Ogromna posvećenost, energija, zdravo okruženje i prijatna atmosfera, uz jasno postavljene ambicije od samog početka, ali bez nepotrebnog pritiska. Imamo i fenomenalan stručni štab koji pre svega čine sjajni ljudi. O njihovom fudbalskom znanju i trenerskim kvalitetima suvišno je trošiti reči. Njihova uloga u svemu ovome je nemerljiva i bez njih ništa ne bi bilo moguće“, istakao je.
Zadovoljan je i dosadašnjim učinkom ekipe.
„Tri pobede na domaćem terenu, uz tri nerešena ishoda na gostovanjima sa ekipama koje su pretendenti za gornji deo tabele, mislim da je sjajan učinak. Jedna smo od dve ekipe koje nemaju poraz u prvenstvu, pa i to govori dosta toga. Imamo fenomenalnu grupu igrača, kvaliteta ne manjka, momci su sjajni i to pre ili posle mora dati rezultat. Uspostavljen je savršen balans i spoj mladih i iskusnih igrača, što je, čini mi se, recept za uspeh“, rekao je Marjanović.
A kada je reč o ambicijama, poruka je jasna.
„Ciljevi su nam da idemo utakmicu po utakmicu i da nastavimo da beležimo dobre rezultate. Ne krijemo i ne bežimo od toga da želimo da budemo prvi i svi ćemo dati poslednji atom snage da to i ostvarimo. Što se mojih ličnih ciljeva tiče, trudim se da se maksimalno stavim u službu tima, da pomognem mladim igračima i nadam se da ću imati doprinos koji je vredan pomena u uspesima kluba. Voleo bih da se vratim na superligaški nivo, na kojem sam već bio, dokazao i sebi i svima da mogu, a onda posle šta Bog da. Neka je po Božijoj volji i onda je sve u redu“, zaključio je Nikola Marjanović.
